Pismo Liesel

0
139
views

Draga Liesel,

 

nadam se da si dobro.

Jako sam se uplašila kad sam te neki dan, na trgu vidjela kako uzimaš onu knjigu iz lomače. Srce mi se spustilo u pete. No, kada sam pogledala tebe, na tvojem licu nisam vidjela strah, vidjela sam odlučnost, odlučnost da spasiš knjigu. Znam da za tebe knjige nisu samo listovi papira i razbacana slova. Znam da su knjige jako važne. I sjećam se kada su nam u školi, još ne tako davno, govorili da su knjige znanje, moć. No, danas su knjige postale najopasniji neprijatelj, možda upravo zbog toga jer u sebi skrivaju veliku moć.

Kako se sve tako brzo promijenilo? Začuđena sam ljudima koji su stajali oko lomače i smijali se, pljeskali, veselili. Vikali:“ Neka gore!“ Kao da su te knjige bile nešto krive. Trebali su plakati jer je ovo bio jedan od najtužnijih događaja u našem gradu. Ali ti, ti si učinila ono što sam ja mislila, ali zbog straha i zbog onih vojnika koji su stajali pokraj, nisam. Ja, draga Liesel, nisam tako hrabra kao ti. Iskoristila si trenutak, kada nitko nije gledao, i stavila tu, plavu knjigu u uniformu. Vidjela sam da je još bilo tragova vatre na njoj i učinilo mi se kao da je dim izlazio iz tvoje jakne. Je li te opekla? Je li tvoj tata primijetio knjigu? Nadam se da nije. Jer da je, sigurno bi te natjerao da je baciš. A to bi bila šteta jer je nisi još ni pročitala. Zanima me o čemu je knjiga? Možda je zbirka pjesama, a možda je puna bajki i pustolovina s gusarima? Sve ćeš mi prepričati, zar na?

Osjećam da ovo nije posljednji put da vidim tako nešto. Sve je više vojnika na ulicama i onih drugih, obučenih u crne uniforme. Njih se jako bojim. A ti? Što misliš, bi li oni naudili i djeci? Čula sam da neku djecu prisiljavaju da nose žute zvijezde. Znaš li možda zašto?  Ako saznaš, svakako mi javi, napiši mi pismo. Pitala sam roditelje, ali su samo odgovorili da to nije ništa, i da prestanem postavljam ta dosadna pitanja. Bili su jako ljuti. Možda ni sami ne znaju što se događa, možda su i oni u strahu.

Svi su u strahu, samo ti nisi. Molim te da paziš na sebe, to što si učinila je jako opasno. Znam, teško je gledati kako se knjige pretvaraju u prah, ali budi pažljiva.

Nestrpljivo čekam na tvoje pismo.

Tvoja,

Zara

Zara Klein, 7.r

Prethodni članakVeselim se
Sljedeći članakMali princ i ja
Podijeli objavu

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.